Usnih te sinoć majko...

Na trenutak sam i ja bio sretan

Usnih te sinoć majko. Ko' mi svi zajedno.

U našoj staroj kući u kuhinji..Otac zapalio onog svog "krdže" i gleda nas i smješka se. Lik sam mu skoro zaboravio. U podsvijesti znam da ga nema. Znam da je umro davno. Al' opet njegov lik tako stvaran. Na sebi ima onaj svoj braon pleteni džemper sa malom rupicom na desnom laktu. Ne govori ništa samo mi pokazuje kroz prozor našega Mrku. Našeg konja s kojim je otac zarađivao za nas. Njegova široka seljačka leđa i izborano lice su svjedok da ga život nije nimalo mazio.I on je kao i ja siroče. Znam to a sanjam. Znam da ga nema, ali ne želim prekinuti sreću.. A ti majko stavi u rernu onu zeljanicu koju sam tako volio. Niko je nije mogao tako napraviti..Stavila na glavu mahramu " da ne padne dlaka". Ne želim majko da se budim, govorim u snu sebi. Ti majko šutiš a jasno čujem zeljanicu kako krči u rerni. Još malo i eto je...

Ne želim majko buditi se..Znam da nemam ni tebe..Tek što sam pošao u školu, i ti me napusti. Jednog jesenjeg jutra.Samo 6 mjeseci poslije babe.. Željan vas ostadoh.. Pa i ove stare kuće.. Ne smijem vam reći..amidža me istjerao. Na ulici sam. Ne idem u školu. Moram skupljati otpad da mogu jesti.. Ali ja još uvijek sanjam. Jasno vidim i oca i majku.

I stadu kuću. I ja u njoj a pita se peče..

A opet znam da nemam ni jedno ni drugo ni treće..

Neću ti lagati majko.Više sam gladan nego sit. Ono što uspijem prodati metala dobijem nesto sitno novca.Za hljeb..Spavam majko u društvenom domu..Ima jedna prostorija u potkrovlju, godinama niko nije u nju ulazio. Ima i mala peć bubnjara. Ložim u nju.. Više dima uđe u sobicu nego što izađe vani kroz šuplji stari sulenar.. Ima i malo prozorče kroz koje gledam u nebo kada ispružen ležim na kartonskoj kutiji poslije napornog dana.. Imam 8 godina. I to je sve što imam..Nemam ni vas. Ni kuće.. Ni topline. Ni škole..Ni ljubavi Neki dan, kad sam prolazio pored drugova rekoše da smrdim " ko' suho meso". Ne želim da se budim oče.. Sve očekujem tvoj zagrljaj. Da me ugriješ. Da me zaštitiš.. Ne pamtim kada me je neko zagrlio.. A još se sjećam vaše ljubavi.. Sve mi to prolazi kroz glavu a znam da sanjam..

Amidža me ni pogledati neće.. A trebo' bi.. Godina sam ko' njegov Ismar.. Njegova krv.. Gledam vas i sanjam a znam, kada se probudim, ne razlikuju me od ostalih prosjaka. Ja majčice moja ne prosim. Ne bih da vas ni mrtve povrijedim. Ovim svojim ručicama zarađujem. I hladno mi je majko. Stalno mi je hladno. Ne samo zimi...

Ponekad poželim vidjeti sreću pa krišom uveče gledam kroz prozor sretne porodice. I sjetim se vas. I znam da sam i ja to nekad imao.. Odem ponekad u pekaru majko. Imam samo za hljeb.. A tako bi pojeo krofnu. I burek i viršlu. Čini mi se sve bih pojeo.. Gledam vas oboje i znam da sanjam.. A ti majko, postavi pitu na sto, kad stara Zejna pokuca na prozor. Mi svo troje pogledasmo. I ja otvorih oči.. Na onaj mali prozorčić na tavanu počeše krupne kapi kiše udarati.. Noge su mi dobro ozeble, jer se " bubnjarica" davno ohladila. Krčanje gladnog stomaka me vrati potpuno u realnost..Valja sutra zapeti.. Da se jede.. Ali mi bi drago što smo svo troje bili zajedno. Pa makar u snu .....

Elvir Peštalić

Foto:Ilustracija